|
Neznan odakle da počnen. Ima puno vrimena da nisan novi post napisala. Samo mislin da san zadnje napisala da jedva čekan exkurziju. E pa povlačin sve što san dobro napisala o tome propalitetu. Mislin da smo mi prva generacija osmaša koja o svojoj exkurzijici neće pričati godinama i godinama... Ovo je jedna najgora exkurzija koja se mogla i koja će se ikad desiti. UŽAS!!! Pa sad, da počnen.... Hmmm, ima toliko toga da neznan što ću prvo reći. Ali, od početka pa...
Krenili smo u 8:00h, 16.6., buson iz agencije Eško, koja je tribala biti najbolja agencija. Ha ha. Bus zapravo i je bija super, imali smo klimu koja nas je super oladila i bili su dobre 'ležaljke'. Uglavnon ugodno. A onda dolazak u onu posranu Istru u onaj posrani Umag di nan je bija 'hotel'. Ma baš krasno. Umisto hotela, mi dobili bungalove, tj, apartmane u kojima nas je bilo 5, sa 1 bračnin kreveton u kojemu su spavale nas 3 i kaučon na razvlačenje di su spavali njih 2, i 1 jedini zahod u kojen smo jedva prdnuti mogli, oprostite mi na izrazu. I tako platili hotel sa 3 zvizdice, a dobili neke tamo apartmane. I ajde dobro, nakon toliko šokova, spremamo se za večeru. Tušira se jedna, pa druga, treća... I došlo vrime večere mi se jo nismo spremile. I ajde nekako trči vamo, trči namo, požurile se i došle u 'restoran' sa švedskin stolon. Aj to more stati, stvarno je bilo dobrih stvari za jesti. I puno toga. Ali... Bilo je toliko ljudi, da su svi vani čekali red za ući unutra. Pa od tolike gužve nestalo ića pa opet čekaj van dok swe spremi, mi pošli đir okolo uza plažu, koja je imala svakakve bazene i tobogane, u kojima se, da spomenen, nismo smili kupati. Samo smo je mogli gledati, kao i sve objekte koji su se mogli koristiti samo ako se kupaš u njima, osim tuš kabine u zahodu u apartmanu. I dobro, vratili se nazad, opet gužva, opet čekaj red i opet nestalo hrane. Ali ovaj put smo čekale i napokon smo među zadnjima ušli unutra i dokopali se nešto hrane, i fala Bogu, opet čekaj dok se nešto donese. A to nešto je nama bila pizza. Bar da je neka pizza nego neka bezveze. Ono se ne more nazvati pizzon. Kruh sa siron bez šunke sa gljivan i šugon od kumidora. Poslje toga disko nismo imali, ali nan je ta večer bila najbolja večer na ciloj exkurziji, ali to ni bila večer, to su bili najboljih 15 minuta u ciloj exkurziji. Ovako, jedan lik iz našeg razreda, Šokrekre donija liniju sa sobon i svi su imali svoje mp3je i što ja znan što već i prispojili oni to, koliko ih je već bilo u sobi, 5, i napravili tulum. Svi se skupili, nas 50 u njihov mali apartman za 5 osoba. I plesali i glupirali se jedno 15 minuta i eto naše predivne razrednice koja nas je sve potirala u svoje apartmane. A ni bilo ni 23:00, nisan sigurna baš ni da je bilo 22:00. Neman pojma. Malo je pamćenje izvitrilo. A onda opet tuširanje jer smo sve bile znojne od skakanja. A fala Bogu, razrednice iz oba razreda donile sidalice svaka svoju i tata ove jedne iz našeg razreda koji je iša s namin također i sile ispod stabla, prikrižile noge i stražarile cilu noć... Neko otvori vrata da će kod nekog u sobu, eto jedne gori-BLABLABLABLA!!!!!!! -Dobro nećemo nastavnice iđemo leći... Neko upali svitlo, eto opet nekog gori-BLABLABLABLA!!!!!! -Moramo nastavnice ne vidimo ništa -BLABLABLABLA!!!! -Evo sad ćemo, laku noć!! I tako još nekoliko minuta i nas 3 u bračni krevet, njih 2 u kužinu na kauč koji se razvuče... A nas 3 u sobi odma iznad njih 3 koji su sidili i cerekali se samo tako. I mi se cerekamo njima i gluposti izvađamo u sobi. Otvorili lipo balkon da nan ne bude vruće i grile ostavile zatvorene i doli se sve čulo. Mi se smijemo i skačemo po krevetu, a one odozdo-BLABLABLABLABLABLABLA!!!!!!! I tako smo bile zatvorenice u našoj vlastitoj sobici. Ali smo pričale i dalje se smijale ali malo tiše. Zaspale smo u 3 sata ujutro i probudile se u 6 i 30h. Neznan koji su ono gradovi bili, ja mislin Poreč, Rovinj i što ja znan više niti me briga. Samo znan da smo u Poreču nas par odmetnika otišli na piće dok su ovi šetali gradon, a razrednice nisu ni znale di smo mi, niti ne znan jesu li ili nisu išli u tu neku baziliku...
I tako napokon došli doma i počeli se spremati za večeru i po običaju sve triba biti gotovo brzinon svjetlosti. Tuširanje, ajmo, prva, druga, treća... U ta 3 dana imala san svoje životne rekorde koje sigurno nikad više neću ponoviti, jer otuširala san se, kosu oprala, spremila se za 10 minuti. Onda normalno na večeru i u 'disko'. To van je bija jedan kafić na otvorenon u koji su mogli ući svi i nije se plaća ulaz. Lipi kafić, veliki sa bazenima u kojima se nismo smili kupati, ali nas par je ušlo u njih i šetalo po njima do pola u vodi. Niko nas nije vidija. I bilo je zakon. Nismo imali što raditi, bila neka priglupa i pridosadna grupa, koja dobro da nije riknila od starosti. Bilo ih je troje, 2 muška i pivačica. A sve one country pisme strane, a one koje bi bile dobre, npr. mambo no.5 i te oni bi priokrenili skroz tako da je i to ispalo sranje, oprostite na izrazu. I onda taj se 'disko' zatvorija u 23:30h pa smo pošli u sobe i tamo se glupirali. Onda eto opet razrednice gori: BLABLABLA!!! A jedna iz sobe: NASTAVNICE, NI MENI PROBLEM CILU NOĆ STRAŽARITI! Razrednica:BLABLABLABLA!!! A ona:EVO IĐEN. I tako je samo do 1h poslje ponoći naša cimerica stražarila sa njima van. 3.dan se ne sićan di smo išli, niti mi se da opisivati, ali samo znan da nan je ta večer bila najgora. Prvo, nakon sređivanja došli smo kod rulje koja je čekala isprid apartmana za 'disko'. Kad smo mi iz apartmana došli doli razrednica nas je poslala nazad, ne sve, samo nas 4, a 5. je ostavila s njima iako se javila (svaka čast) da je s nama u sobi. Bile smo ljute kao risovi, ali ipak nas je druga razrednica pustila... Došli smo u 'disko' i svi su se skoro rasplesali, većina muških je plesala i baš nan je bilo dobro. Plesali smo na pozornici na muziku iz zvučnika, a ne na grupu. I tamo bila neka dva idiota motala se po pozornici i iz aviona se vidilo da su pijani jer su se provlačili ispod nas govorili neke gluposti što su tribale biti riči... Mislin da su to bili Rusi, ali turisti su bili, to je sigurno. I oni se na tren makli, kad vidiš, rulja sa pozornice se sjatila doli, kao neka atrakcija. Kad ono tata od naše frendice iz razreda, koji je iša s namin potuka se s jednin pa sa drugin, sidalice su letile na sve strane. Naši su se muški išli tući, podizali sidalice, neki su bacili, neki su se baš tukli šakama, a ota cura je išla braniti oca od tog manijaka, grizla ga je, grapala, tukla šakama, a on je nju čupao i razbio joj usnicu. Svi smo bili u šoku, i ja san bila toliko isprepadana da san samo stala sa strane i škričala, kao da je to pomoglo, i baš mi je ža što san tako sa strane stala, ali bolje to nego da me neko sidalicon po glavi dosega. I tako sitila se ja torbice koju je čuvala moja @NcHy, u kojoj su mi bili šoldi, mobitel, aparat i te stvari i sve je bilo pobacano i nisan je mogla naći i došla moja @NcHy sa torbicon, zagrlila me i ja nju i tako smo jedna drugoj ridale i plakale ki kišne godine na ramenu. Sve ženske su plakale. Neznan nijednu koja nije. Ali dobro, sutradan svi su jedva čekali poći doma i nikoga nije bilo volja za ništa. Išli smo u Opatiju i tamo je bilo najbolje. Imali smo super restoran, ničega nan nije falilo, ali za ručak-pohano meso i frigani kumpiri, dobro, moglo je proći, šetali smo po toj aleji slavnih na kojoj uopće nema puno zvizda i tako....
Sva srića nismo stali u Rijeku, nego smo ravno išli doma... I tako to je bila exkurzija za pamćenje i koju sigurno nećemo zaboraviti a posebno zadnju večer na kojoj smo se svi super zabavili.
|
